Od Etiopije do šoljica svih ljubitelja kafe na svetu!
Šta sve nismo znali o ovom čarobnom napitku koji svakodnevno ispijamo u najdražim trenucima odmora i sa dragim ljudima?
Odakle je, kako se uzgaja, koje su karakteristike i sorte ove vrste kafe, saznaćete u narednim redovima…
Ukus i kvalitet Arabika kafe
Postoji mnogo različitih vrsta i podvrsta biljaka koje spadaju u rod kafe.
Jedna od mnogih je i kafa Arabika.
Ona je najpoznatija vrsta kafe, jer čini 70% svetske potrošnje kafe. Dakle, najčešće se upotrebljava i u najvećim količinama.
Kafa Arabika ima slatkasto-aromatičan ukus. Zrna imaju bogatiji i prefinjeniji ukus, a manje su i kisela, što je čini boljom kafom od drugih vrsta.
Maksimalna količina kofeina u jednom zrnu kafe iznosi 1,5 %, pa se radi o kafi srednje jačine. Ona je maltene duplo slabija od nekih drugih vrsta, poput na primer Robuste, čiji procenat kofeina po zrnu kafe iznosi uglavnom 2,8.
Zrno Arabika kafe je duže i ovalnije u odnosu na zrna Robuste. U bobici kafe sadrži uglavnom dva zna, tj. dve polutke bobice.
Najkvalitetniji napitak od kafe jeste kafa koja sadrži 100% Arabike.
Ovo je prilično retko, s obzirom na to da proizdvođači kafe uglavnom retko prodaju čistu Arabiku, jer je najčešće mešaju sa Robustom, koja daje dodatnu jačinu.
Ova sorta je veoma interesantna i po tome što se u njenim ukusima mogu prepoznati note čokolade, karamela, ali i citrusne, jagodičaste i čak cvetne note…
Poreklo – Malo istorije o kafi Arabika
Sigurno se pitate kako je počela cela ta tradicionalna priča sa kafom?
Priča o kafi je stara koliko i naše stare civilizacije.
Mesto na kom je počelo uzgajanje kafe jeste Etiopija.
Ova kafa se uzgajala od XV veka na Arabijskom poluostrvu. Krajem ovog veka put kafe po Bliskom i Srednjem Istoku su utrli putnici koji je prenose iz Arabije.
Kafu će uspešno ukrasti od Arabljana i Indusi i početi da je uzgajaju i pripremaju.
Na Wikipediji se može pronaći podatak da su u Carigrad prvi put doneli kafu 1554/55. godine dvojica Sirijaca, gde kafana postaje deo kulture.
Odatle će kafa u XVII veku dospeti i u naše predele, tačnije, u Mletačku republiku, pa dalje u Evropu.
Otud se 1645. godine otvara prva kafana u Italiji, a do 1675. godine otvoreno je preko 3.000 kafana širom Evrope.
ZANIMLJIVOST – PRVU PRODAVNICU KAFE U BEČU OTVORIO JE SRBIN !
Godine 1683. pojavila se iznenada u Beču prva prodavnica kafe! Jedan snalažljivi Srbin koji je po propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu jeftino uspeo otkupiti velike količine zrna kafe iz zaplenjenih turskih komora. Tim gestom, osim što je napravio odličan biznis, oduševio je bečke dame među kojima je ispijanje kafe postalo svakodnevna rutina!
Holanđani su odgovorni za nicanje prvih plantaža kafe na Cejlonu (danas Šri Lanka), Javi (Indonezija), Karibima i gde god su postojale holanske kolonije u tropskom pojasu.
Da li ste znali? – Beograd je imao kafanu pre Beča!
Možda Vam nije poznato, ali Beograd je još 1551/52. godine dobio svoju prvu kafanu u kojoj se ispijala kafa!
Pod uticajem Turaka, na Dorćolu je otvorena prva kafana na ovim prostorima, a onda se počela posluživati u karavan sarajima, hanovima i mehanama širom Balkana.
Jedna od starijih kafana s početka XVIII veka nalazila se na Dorćolu, na uglu ulica Dušanove i Kralja Petra i nosila je simboličan naziv Crni orao!
Uzgajanje Arabike zahteva posebne uslove . . .
Arabika je vrlo zahtevna vrsta kafe.
Da bi biljka dosegla punu rodnost potrebno joj je i do 7 godina, a za to vreme zahteva održavanje dok ne dosegne maksimalnih 5m visine. Neki uzgajivači je skraćuju na do 3m kako bi je lakše održavali i brali.
Idealna temperatura za Arabika kafu je između 15 i 25 stepeni, a najbolja nadmorska visina je između 600 i 2.800m.
Potrebna količina padavina je 0,6 L po kubnom metru i da nema mraza koji ove biljke uništi.
Zbog ovih uslova, zemlje u kojima se uzgaja, jesu Brazil, Kolumbija, Indija, Jamajka, kao i Karipska ostrva i mnoga druga mesta tropskog pojasa.
Koliko su klimatski uslovi presudni, govori i činjenica da branje kafe na Javi traje tokom čitave godine, dok je na primer u Brazilu moguće brati je samo jednom godišnje.
Jedno stablo Arabike može doneti od pola do pet kilograma kafe.
Sorte Arabika kafe – Bourbon, Typica i Caturra
I kafa Arabika ima svoje specifične sorte, a tri najpoznatije su Bourbon, Typica i Caturra.
Typica
Ova sorta je klasična Arabika kafa.
Dakle, originalna sorta od koje su kasnije dobijane druge sorte mutacijom ili genetskim mešanjima. Plod je crvene boje i daje najbolji kvalitet.
Uzgaja se u raznim krajevima sveta, pa je po njima i poznata, poput Arabiga, Sumatre itd.
Bourbon
Ova sorta je nastala prirodnom mutacijom Typice, a raste na ostrvu Reunion (tada se zvalo Bourbon, pa je sorta dobila ime po njemu). Kako se navodi na sajtu Espresso direkt, ova sorta je složena, slatka i delikatna.
Postoji više podvrsta Bourbona, koji se razlikuju po vrsti ploda: crveni, žuti, a tek ponekad i narandžasti.
Na ove sorte veoma utiču i klimatske prilike i geografski položaj, pa tako nije ista Bourbon kafa iz El Salvadora i ona iz Brazila, jer zemljište, broj sunčanih dana, padavine i ostale prilike nisu iste.
Caturra
Treća sorta koju smo izdvojili za Vas je Caturra, i ona je jedna od najmlađih sorti.
Otkrivena je 1937. godine u Brazilu, a karakteriše je ogroman prinos.
Takođe, kao i Bourbon, ima crveni i žuti plod. Njen kvalitet se ocenjuje kao dobar, jer je delimično kisela. Uzgaja se najviše u Kolumbiji i Centralnoj Americi.
Dok se prži kafa…
Znamo svi da se zelena zrna kafe posle branja i pranja prže.
Ona će se tokom prženja na odgovarajućoj temperaturi blago širiti i menjati boju.
Dok se zagrevaju, postaju prvo žuta, pa svetlo braon.
Tamnija braon boja nastaje kada izgube vodu u znatnoj meri, a izrazito tamno braon kada na višim temperaturama počnu da otpuštaju ulja.
Ukus će varirati i od stepena prženja, pa su tako preprženije kafe kiselijeg ukusa, a blago pržene su slatkastije i manje kisele.
Takođe, što je zrno prženije, to je ukus puniji.
Koju kafu pijemo?
Bilo da pijemo domaću kafu koju smo skuvali u džezvi ili espresso kafu, verovatno se radi o mešavini više vrsta kafa.
Najčešće se u najvećem procentu radi o Arabika kafi u koju je uglavnom dodata u nekom značajnijem procentu Robusta, a onda u manjim procentima i neke druge, manje poznate sorte kafe.
Veliki proizvođači i trgovci kafom sa Balkana nabavljaju enormne količine kafe što trgovanjem na velikim berzama sveta, što direktno od kupaca iz zemalja koje čine dobro znani pojas kafe.
U zavisnosti od toga šta kupci žele, i koji ukus preferiraju na određenom podneblju, uzimaće se i različite sorte.
Ljudi na našim prostorima ne vole previše kisele kafe (poput, na primer, Italijana koji uživaju u kiselijim i jakim kafama), pa osnov za kafe našeg područja jeste kafa Arabika koja je kafa srednje kiselosti.
Uz nju će se dodati i Robusta da bi dala masnoću i relativnu jačinu, a onda slede ostale sorte koje daju različite note.
Interesantno je da kompanije veoma retko otkrivaju koje su sorte u pitanju i da svaka kompanija ima kafu prepoznatljivog ukusa koja ih izdvaja od drugih kafa na našem tržištu. Otud, ukoliko ste zaljubljenik u ovaj čarobni i razbuđujući napitak, preporučujemo da krenete u pažljiv odabir svojih omiljenih ukusa…
