Kratkoročna i dugoročna izloženost zagađivačima vazduha povezana je sa zdravljem. Zagađenje vazduha je glavni uzrok prerane smrti i bolesti i predstavlja najveći rizik za zdravlje životne sredine u Evropi.
Bolesti srca i moždani udar najčešći su razlozi za preranu smrt koja se može pripisati zagađenju vazduha, a zatim slede bolesti pluća i rak pluća. Teži uticaji pogađaju ljude koji već imaju utvrđene neke bolesti.
Prema Studiji globalnog tereta bolesti (Global burden disease study) zagađenje je izazvalo devet miliona smrtnih slučajeva u 2019. godini, od kojih je više od 60 odsto bilo zbog kardiovaskularnih bolesti.
Prelazak na obnovljive izvore energije može da smanji takve fatalne ishode, ističe stručna zajednica. Problem zagađenja vazduha postalo je jedno od najzabrinjavajućih pitanja širom sveta.
Više od 91 odsto svetske populacije živi na mestima gde kvalitet vazduha premašuje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ono što na prvom mestu najviše zagađuje životnu sredinu, a onda dalje narušava zdravlje čoveka su čestice, prizemni ozon, ugljen monoksid, oksidi sumpora, oksidi azota i olovo.
Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru odnosi se na kvalitet vazduha u kući, školi, kancelariji i drugom prostoru.
Koncentracije nekih zagađivača u ovakvim boravišnim ambijentima povećale su se poslednjih decenija zbog faktora kao što su energetski efikasna izgradnja zgrada (kada nema dovoljno mehaničke ventilacije da bi se obezbedila adekvatna razmena vazduha) i povećana upotreba sintetičkih građevinskih materijala, nameštaja, proizvoda za ličnu negu, pesticida i sredstava za čišćenje u domaćinstvu.
Tipični zagađivači su nusproizvodi sagorevanja kao što su ugljen monoksid, čestice i duvanski dim iz životne sredine.
Supstance prirodnog porekla – radon, perut kućnih ljubimaca i buđ, kao i biološki agensi – plesni, pesticidi, olovo i azbest, ozon (iz nekih prečišćivača vazduha), razna isparljiva organska jedinjenja iz raznih proizvoda i materijala.
Većina zagađivača koji utiču na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru dolazi iz izvora unutar zgrada, mada neki potiču i iz spoljne sredine.
Efekti na ljudsko zdravlje
Zdravstveni efekti, povezani sa zagađivačima vazduha, u zatvorenom prostoru uključuju: iritaciju očiju, nosa i grla, glavobolju, vrtoglavicu i umor, bolesti disajnih puteva, bolesti srca i rak.
Veza između nekih uobičajenih zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru (npr. radon, zagađenje česticama, ugljen monoksid, bakterija legionela) i uticaja na zdravlje je vrlo dobro utvrđena.
Radon je poznati kancerogen za ljude i drugi je vodeći uzrok raka pluća. Ugljenmonoksid je toksičan, a kratkoročno izlaganje povišenim nivoima ovoga gasa u zatvorenim prostorijama može biti smrtonosno.
Epizode legionarske bolesti, teškog oblika upale pluća koju može da izazove bakterija legionella, povezuju se sa zgradama sa loše održavanim sistemima za klimatizaciju ili grejanje.
Brojni zagađivači vazduha u zatvorenom prostoru – grinje, buđ, perut kućnih ljubimaca, duvanski dim, alergeni na bubašvabe, čestice i drugi – su okidači astme, što znači da neki astmatičari mogu doživeti napade astme nakon izlaganja.
Postoji primer „sindrom bolesne zgrade“, koji se javlja kada stanari dožive slične simptome nakon ulaska u određenu zgradu, sa simptomima koji se smanjuju ili nestaju nakon što napuste taj objekat. Ovi simptomi se sve više pripisuju različitim karakteristikama vazduha u zatvorenom prostoru.
Novija ispitivanja ukazuju na to da izloženost zagađenju vazduha modulira epigenetsku oznaku, DNK metilaciju (DNK), i da ove promene mogu zauzvrat da utiču na upalu, razvoj bolesti i rizik od pogoršanja.
Mužjaci miševa koji udišu gradski vazduh nose više mutacija.
Zagađenje vazduha može izazvati mutacije
DNK u spermi miševa uzgajanih u industrijskom gradu, što su ranije utvrdili istraživači). Rezultati doprinose stalnoj zabrinutosti u vezi uticaja zagađenja vazduha na ljudsko zdravlje i plodnost.
Udisanje zagađenog vazduha može izazvati pustoš u našoj DNK, reprogramirajući gene za samo tri dana i izazivajući povećanu stopu raka i drugih bolesti. Istraživanja su utvrdila da zagađenje vazduha može uticati na funkcionisanje gena.
Moždani udari, demencija i smanjena inteligencija su povezani sa zagađenjem vazduha.
Kako se zaštiti od zagađenja iz vazduha?
Kada smo na otvorenom, ne postoji 100% zaštita od negativnog uticaja zagađenog vazduha.
Na tržistu već duže vreme postoje zaštitne maske koje u izvesoj meri mogu pomoći u zaštiti od zagađivaca iz vazduha.
Tako npr. zaštitna maska sa oznakom N95 ima efikasnosti do 95% filtracije čestica veličine do 0.3 mikrona. Dok npr.drugi tipovi maska sa oznakama FFP3, P3, N100 imaju efikasnost preko 99%.
U našoj zemlji ne postoji jasno definisan standard da li i kada treba koristiti zaštitne maske.
Prema pisanju pojedinih medija, u Kini se preporučuje nošenje zaštitnih maski ako indeksi kvaliteta vazduha za PM 2.5 čestice prelazi koncentraciju od 50 μg/m3, dok u se u SAD preporučuje ako premaši 100 μg/m3, dok koncentracija 200 μg/m3 predstavja ozbiljan rizik po zdravlje a kao glavni faktor rizika po zdravlje ističe se period izlaganja zagađenom vazduhu.
Duži borakav u zagađenom prostoru veći rizik po zdravlje.
U zatvorenom prostoru situacija je malo drugačija. Danas postoje različiti tipovi prečišćivača vazuha sa različitim tehnologijama prečišćavanja vazduha.
A da li prečišćivači vazduha zaista mogu da pomognu?
Odgovor zavisi od više faktora. Glavni faktori su koncentracija i vrsta zagađivača iz vazduha kao i kvalitet samog uređaja za prečišćavanje vazduha.
Prema pisanju portala Svet Zdravlja, postoje četiri osnovna tipa tehnologije filtriranja vazduha koje koriste aparati za prečišćavanje vazduha: HEPA (High Efficiency Particulate Air) filtracija, Jonska filtracija, Filteri sa aktivnim ugljem – karbonski filteri, Ultraljubičasta (UV) svetlost.
HEPA filtracija sastoji se od veoma gustog papirnog filtera, i u zavisnosti od standarda filtera, efikasnost filtracije čestica može biti do 99.99%.
Jonska filtracija je tehnologija prečišćavanja vazduha kojom se emituje oblak naelektrisanih jona u vazduh koji se vežu za zagađivače u vazduhu i u kombinaciji sa drugim tehnologijama prečišćavanja može biti dobar saveznik u borbi protiv zagađujućih čestica.
UV svetlost je tehnologija emitovanja ultraljubicaste svetlosti gde dolazi do fotokatalitičke oksidacije kojom se uništavaju pagoeni mikroorganizmi pa čak i neki organski zagađivači.
Prečiščavanje vazduha na bazi karbonskog filtera koristi poseban oblik aktivnog uglja
koji se sastoji od miliona sitnih upijajućih pora. One stvaraju veliku površinu koja je odlična za filtriranje isparenja, gasova i neprijatnih mirisa.
Svakako je preporuka dodatno se informisati o glavnim karakteristikama uređaja, zatim, da li je aparat bučan, koliku kvadraturu pokriva, koliko često se menjaju filteri. Sve te karakteristike će uticati i na kvalitet prečišćavanja vazduha.
Što se više budete informisali biće Vam lakše da donesete pravu odluku zbog koje ćete sigurno biti zadovoljni i što je najvažnije zaštićeni od brojnih zagađivača u prostoru u kom boravite.
